Please login or register.

Login with username, password and session length
Advanced search  

News:

Dobrodošli na NS Auto Forum!

Pages: [1]   Go Down

Author Topic: Kako radi motor  (Read 8536 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Vule

  • VIP Member
  • *
  • Offline Offline
  • Posts: 6573
    • Brava Eco Friendly
    • NS Auto Forum
Kako radi motor
« on: March 24, 2007, 01:48:58 AM »



Osnove

Svrha motora je da pretvara gorivo u kretanje i time obezbedi pokretanje automobila. Trenutno, najlakši nacin da se napravi kretanje od goriva je sagorevanje goriva unutar motora. Daklem, automobilski motor je motor sa unutrašnjim sagorevanjem - sagorevanje se odigrava u njegovoj unutrašnjosti. Treba zapaziti par stvari

- Postoje razlicite vrste motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Dizel motori su jedna, mlazni motori druga, benzinski treca, a rotacioni (Vankel) opet neka cetvrta grupa. Svaka od tih grupa naravno ima svoje prednosti i mane.

- Postoje i motori sa spoljašnjim sagorevanjem. Parna mašina je tipican primer motora sa spoljašnjim sagorevanjem. Medutim zbog odredenih razloga (velike dimenzije, mala efikasnost) ti motori su jako neprakticni za automobile.

Danas veliki procenat automobila koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem iz sledecih razloga:

1. Relativna efikasnost (u poredenju sa motorima sa spoljašnjim sagorevanjem)
2. Relativna jeftinost (u poredenju sa gasnim turbinskim motorima - koriste ih avioni)
3. Relativno lako dosipanje goriva (u odnosu na elektricne motore)

Ovo su prednosti tehnologije koja za sada omogucava najjeftiniju proizvodnju automobila.


Sagorevanje

Kada se kaže automobilski motor, uglavnom se misli na cetvrototaktni ciklus sagorevanja koji obezbeduje da se sagorevanje goriva pretvori u kretnju. Cetvorotaktni ciklus je smislio Nikolaus Otto 1867. godine, pa je po njemu nazvan Otto ciklus. Ono što razlikuje benzinse i dizel motore je da smesu goriva i vazduha u cilindru koje je kompresovao klip kod benzinskog motora pali svecica iskrom, dok se kod dizela smeša sama pali usled visokog stepena kompresije koja usijava vazduh do tacke kada on sam eksplodira. Pojedinacno, radne faze cetvorotaktnog obavljaju sledece procese:
1. usisavanje
2. kompresovanje
3. ekspanizija
4. izduvavanje

Rekli smo da je za sagorevanje potrebno pomešati vazduh i gorivo. Za potpuno sagorevanje najpovoljniji odnos goriva i vazduha je stalan i iznosi (14,7 : 1 u korist vazduha kod benzinskih motora). Za povecanje dobijene energije (tako i snage motora) naprosto potrebno je sagoreti više smese. Zato motori vece zapremine po pravilu razvijaju vecu snagu jer im u cilindar stane više smese. Klip (koji sabija smesu odn. vazduh) u radu se krece izmedu dva položaja - donje i gornje mrtve tacke pri cemu prelazi put koji nazivamo hod klipa. Uzmemo li u obzir njegov precnik (klipovi su u pravilu okruglog preseka), zapreminu cilindra može se predstaviti kao prostor koji se nalazi izmedu ta dva krajnja položaja klipa. Pri tome zapreminu nekog motora možemo predstaviti kao proizvod zapremine jednog cilindra i broja cilindara. Odnos najvece zapremine cilindra (kada je klip u donjoj mrtvoj tacki) i prostora u koji je smesa sabijena dolaskom klipa u gornju mrtvu tacku nazivamo stepenom kompresije.

Od stepena kompresije znatno zavisi energija koju dobijamo sagorevanjem smese, a njegovim povecanjem (do izvesne granice) raste i snaga motora. Posledica sagorevanja smese je povecanje zapremine gasova unutar cilindra. Ova ekspanzija pokrece klip prema dole, a on posredstvom klipnjace okrece kolenasto vratilo (radilicu). Ovo pravolinisko kretanje klipa pretvara se u kružno koje se potom predaje prenosnom mehanizmu, a na kraju tockovima. Da bi motor mogao pravilno "disati", tj. usisavati smesu u cilindar i izbacivati iz njega produkte sagorevanja, brinu se ventili. Postoje dve vrste ventila: usisni i izduvni, a ritam njihovog otvaranja i zatvaranja diktira broj obrtaja motora koji se menja obzirom na to koliko je pritisnuta papucica gasa. Moderni motori radi bolje razmene gasova imaju više ventila po cilindru. Tako dva usisna i dva izduvna ventila jednom (cetverocilindricnom) 16-ventilskom motoru omogucavaju znatno bolje "disanje", a time i ostvarivanje vece snage u poredjenju s klasicnom (dvoventilskom) verzijom.




Taktovi su poredani s leva na desno

1. takt: Usis (usisni ventil je otvoren, izduvni zatvoren)
2. takt: Kompresija (oba ventila su zatvorena, klip sabija smesu)
3. takt: Ekspanzija (iskra svecice pali smesu, a gasovi se šire potiskujuci klip)
4. takt: Izduv (izduvni ventil je otvoren, usisni zatvoren)


Zapremina

Prostor u kome se komprimovanje i eksplozija smese dešavaju se pod kretnjom klipa menja, tj. menja svoju zapreminu. Ta zapremina, dakle, ima svoju minimalnu i maksimalnu vrednost. Razlika izmedu njih se naziva zapreminom motora i meri se u litrama, kubnim centimetrima (ccm) ili u podrucjima gde još uvek ne vaši metricki sistem u kubnim incima (cin). Jedan litar ima 1000 ccm, dok jedan kubni inc ima oko 16,4 kubnih centimetara.

Na primer:
Motorna testera ima motor zapremine 40 ccm.
Motorcikl može imati motor od 50 pa do 1300ccm.
Sportski automobil može imati motor od 5l (ili 5000 ccm).
Vecina obicnih putnickih automobila danas ima izmedu 1000 i 3000 ccm.


Cilindri imaju iste zapremine pa cetvorocilindricni motor od 2.0l ima zapreminu jednog cilindra od 500ccm. U principu zapremina može ugruba da prikaže koliko motor može snage da razvije. Raspored cilindara u motoru može biti redni, u V (pod nekim uglom) ili položeni ili tzv. boxer motori.

Boxer


Redni motor


V raspored
Logged
“I’d rather lose by a mile because I built my own car than win by an inch because someone else built it for me. Your car is your story, so don’t let someone else write the book.”

Pages: [1]   Go Up